Елаборат је геодетски производ састављен од графичких прилога с приказаним стварним и катастарским стањем, те низа писаних докумената за катастар и земљишну књигу, а темељ је за промјену стања у катастру и земљишним књигама. Постоје два различита поступка парцелације: парцелација земљишта која није обухваћена регулационим или урбанистичким планом и парцелација земљишта која је обухваћена регулационим или урбанистичким планом (грађевинског земљишта).

Парцелација служи за формирање једне или више честица у сврху: куповине или продаје некретнина , оставинске диобе ,добивања хипотекарног кредита ,диобе породичне имовине ,рјешавања имовинско-правних односа ,формирања грађевних честица или честица служних њима (прилазни путеви), укрупњавања честица

Геодетски стручњак излази на терен те снима предметну парцелу. Након што се предметна честица или честице сниме добивени подаци се компјутерски обрађују, исцртавају те се израђује елаборат. Након прегледа елабората које је израдила геодетска организација катастар (подручна јединица) доноси закључак о висини накнаде за даље провођење у катастарском операту и грунтовници. Елаборатом парцелације земљишта се у правилу власничко стање не мијења.

За израду геодетског елабората за објекта потребни су слиједећи документи: копија катастарског плана ,извадак из земљишне књиге – власнички лист ,посједовни лист и доказ о легалности објекта – грађевинска или употребан дозвола

Овај поступак је најважнији приликом продаје или куповине земљишта, јер су чести случајеви гдје купац приликом куповине купује земљиште одређене квадратуре, а након мејрења се установи да је на терену стање сасвим другачије – у већини случајева квадрата има мање, него се мислило. Због тога је приликом куповине врло важно затражити од продавца да се покажу међе и да се по могућности обиљеже трајним ознакама, а потом затражити геодета да провјери поклапају ли се показане међе са катастарском евиденцијом у смислу облика и површине честице. На тај начин избјегавате несугласице, те могуће спорове око међе, што су дуготрајни и скупи поступци

Данас се геодетски снимак користи најшће у сврху легализације објеката, а геодетски снимак може се израђивати и у друге сврхе. Будући да на државном нивоу постоји велик проблем неусклађености катастарских подлога са стварним стањем на терену, приликом многих радова препоручује се од овлаштене геодетске организације затражити да изради геодетски снимак.

Након што се предметна парцела с припадајућим објектом сними, добивени подаци се компјутерски обрађују у ЦАД програмима. Приликом формирања геодетског елабората исказује се све што је потребно за уплану објекта (скица и вањски габарити објекта, израда тлоцрта корисне површине и етажирање,...). Израђени елаборат се предаје на преглед у катастар. Након прегледа елабората које је израдила геодетска организација катастар (подручна јединица) доноси закључак о висини накнаде за даље провођење у катастарском операту и грунтовници. Затим по уплатии проводи промјене у катастарском плану и операту – евидентира новонастало стање.

Најчешће намјене геодетског снимка стварног стања су слиједеће: легализација нелегалних зграда и објеката,одређивања стварне површине честице приликом купродаје некретнине ,снимак изведеног стања грађевине ,користи се као темељ за покретање,за одређивање површине на којој ће се вршити упис служности у земљишне књиге и представља смјерницу уз помоћ које адвокат покреће парницу приликом спора о власништу над дијелом поједине честице или честица. На снимку се линијом и шрафуром означава подручје које је предмет спора.